ХИЈЕРАРХИЈА ПРАВА ПОТРОШАЧА КАО КУПЦА СТВАРИ С МАТЕРИЈАЛНИМ НЕДОСТАТКОМ: ПРИЈЕДЛОЗИ ДЕ ЛЕГЕ ФЕРЕНДА
Apstrakt
Odgovornost prodavca stvari za materijalne nedostatke na predmetu ugovora klasičan je obligacionopravni institut, nastao kao odraz teretnog karaktera ugovora o prodaji, prema pravilu da je kupac za stvar bez nedostatka dužan platiti jednu, a za stvar s nedostatkom drugu, u pravilu nižu cijenu. U bosanskohercegovačkom zakonodavstvu odgovornost za materijalne nedostake kao jedna od ugovornih obaveza prodavca regulirana je odredbama entitetskih zakona o obligacionim odnosima, koji nakon njihovog preuzimanja iz Zakona o obligacionim odnosima SFRJ u pravni sistem Bosne i Hercegovine do danas nisu trpili nikakve izmjene i dopune. Na evropskom putu Bosne i Hercegovine nastala je potreba usklađivanja domaćeg zakonodavstva s EU normativima u oblasti odgovornosti trgovca kupcu potrošaču za nedostatke usklađenosti s ugovorom. U tom se smislu u procesu harmoniziranja u domaće zakone o zaštiti potrošača pokušalo transponirati rješenja Direktive 1999/44/EZ kao prvog harmonizacijskog instrumenta u oblasti potrošačke prodaje, no ne s previše uspjeha. U međuvremenu je Direktiva 1999/44/EZ stavljena van snage usvajanjem Direktive (EU) 2019/771, a usvojena je i Direktiva (EU) 2019/770. Riječ je o instrumentima usklađivanja kojima se u oblasti potrošačke prodaje pokušava pratiti aktualne trendove digitalne transformacije, te pred domaćim zakonodavcima stoji zadaća usklađivanja bosanskohercegovačkog normativnog okvira s rješenjima ovih direktiva. U tom pravcu autorica u radu podsjeća na hijerarhiju prava kupca stvari s materijalnim nedostatkom, ustanovljenu rješenjima domaćih zakonā o obligacionim odnosima i zakonā o zaštiti potrošača, da bi potom analizirala novosti koje Direktiva (EU) 2019/771 donosi u pogledu hijerahijske organizacije prava kupca potrošača stvari s nedostatkom i dala prijedloge za njihovu odgovarajuću transpoziciju u zakonodavstvo Bosne i Hercegovine.
