Godišnjak Pravnog Fakulteta u Banja Luci

СТИЦАЊЕ ПРАВА СВОЈИНЕ НА СТАНУ У ИЗГРАДЊИ

2025-05-22T12:39:11+00:00

Током претходних година дошло је до повећања промета на тржишту непокретности у Републици Српској, као и до раста цијена непокретности, што је у складу са кретањима на овом сегменту тржишта и у другим земљама. Усљед недовољне развијености тржишта капитала и ивестиционих прилика, улагање у непокретности се и даље сматра једном од најсигурнијих дугорочних улагања, а ови фактори су од круцијалног значаја за разумијевање константно високе потражње за непокретностима у цијелом региону. Како је потражња већа од понуде куповина станова у изградњи је постала доминантна. Поред велике потражње разлог куповине станова у изградњи је и нижа цијена у односу на изграђени стан. Стан у изградњи је будућа ствар, односно ствар која у вријеме закључивања уговора о његовој продаји још увијек не постоји, али се очекује да ће настати изградњом у уговором предвиђеном року. Иако је купопродаја станова у изградњи постала устаљена пракса на тржишту непокретности, куповина стана у изградњи чије карактеристике је могуће процјенити једино из пројектне документације објекта, ипак је велики изазов за многе купце. Дакле, поред наведених погодности, купци станова у изградњи морају бити свијесни и ризика, на које пристају куповином посебног дијела објекта чија изградња се очекује у наредном периоду, а тек након изградње упис у јавне евиденције непокретности.

HIJERARHIJA PRAVA POTROŠAČA KAO KUPCA STVARI S MATERIJALNIM NEDOSTATKOM: PRIJEDLOZI DE LEGE FERENDA

2025-05-22T12:39:11+00:00

Одговорност продавца ствари за материјалне недостатке на предмету уговора класичан је облигационоправни институт, настао као одраз теретног карактера уговора о продаји, према правилу да је купац за ствар без недостатка дужан платити једну, а за ствар с недостатком другу, у правилу нижу цијену. У босанскохерцеговачком законодавству одговорност за материјалне недостаке као једна од уговорних обавеза продавца регулирана је одредбама ентитетских закона о облигационим односима, који након њиховог преузимања из Закона о облигационим односима СФРЈ у правни систем Босне и Херцеговине до данас нису трпили никакве измјене и допуне. На европском путу Босне и Херцеговине настала је потреба усклађивања домаћег законодавства с ЕУ нормативима у области одговорности трговца купцу потрошачу за недостатке усклађености с уговором. У том се смислу у процесу хармонизирања у домаће законе о заштити потрошача покушало транспонирати рјешења Директиве 1999/44/ЕЗ као првог хармонизацијског инструмента у области потрошачке продаје, но не с превише успјеха. У међувремену је Директива 1999/44/ЕЗ стављена ван снаге усвајањем Директиве (ЕУ) 2019/771, а усвојена је и Директива (ЕУ) 2019/770. Ријеч је о инструментима усклађивања којима се у области потрошачке продаје покушава пратити актуалне трендове дигиталне трансформације, те пред домаћим законодавцима стоји задаћа усклађивања босанскохерцеговачког нормативног оквира с рјешењима ових директива. У том правцу ауторица у раду подсјећа на хијерархију права купца ствари с материјалним недостатком, установљену рјешењима домаћих законā о облигационим односима и законā о заштити потрошача, да би потом анализирала новости које Директива (ЕУ) 2019/771 доноси у погледу хијерахијске организације права купца потрошача ствари с недостатком и дала приједлоге за њихову одговарајућу транспозицију у законодавство Босне и Херцеговине.

ИЗНУЂИВАЊЕ ИСКАЗА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ КРОЗ ПРИЗМУ РАДА ПОЛИЦИЈЕ И ТУЖИЛАШТВА

2025-05-22T12:39:11+00:00

У раду је пажња усмјерена на кривично дјело изнуђивање исказа са интенцијом да се свестрано и свеобухватно сагледа кривичноправни (материјални) и процесни аспект овог кривичног дјела. Примјена репресије, сама по себи, увијек представља изазов у смислу законите примјене од стране лица којима су повјерена одређена овлаштења, с обзиром на тенденцију хуманизације савременог кривичног права у Босни и Херцеговини која пред надлежне процесне субјекте поставља високе стандарде. У вези наведеног, компонента ефикасности истраге, али и кривичног поступка уопште, ни у којем случају не смије бити на штету поштовања основних људских права и слобода учесника у кривичном поступку. Поступање надлежних процесних субјеката је прописано и условљено рестриктивним законским условима у свим процесним фазама, почев од иницијалног сазнања (основи сумње) за постојање кривичне ствари па све до окончања кривичног поступка. Управо због наведеног, неопходно је и посматрати ово кривично дјело кроз призму општег правног и друштвеног контекста, како би се правилно схватила правна природа, као и материјалне и процесне специфичности кривичног дјела изнуђивање исказа.

ПРАВНИ МОДЕЛИ УРЕЂЕЊА ОДНОСА ДРЖАВЕ И ЦРКВЕ У ЕВРОПИ И РЕПУБЛИКАМА БИВШЕ СФРЈ

2025-05-22T12:39:11+00:00

Рад се бави питањем правних модела односа државе и цркве, анализирајући њихову примјену у неким државама Европе и бивше Југославије, како би показао сличности и разлике у примјени истих. Регулисање односа државе и цркве је од великог значаја за остваривање вјерских слобода које су загарантоване Универзалном декларацијом о људским правима и осталим међународним правним актима. Кључне ријечи: Закон, Држава, Црква, Религија.

ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА У ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

2025-05-22T12:39:10+00:00

Експропријација као јавноправни институт са приватноправним елементима има значајну улогу сваке друштвене заједнице, јер на трагу заштите општег интереса омогућава задовољавање бројних потреба грађанства, истовремено гарантујући очување појединачних права и правних интереса. У Републици Српској, овај институт је регулисан Законом о експропријацији и посебним законима. У процесном смислу, експропријација се може посматрати кроз три основне фазе – утврђивање општег интереса, доношење рјешења о експропријацији и одређивање накнаде за експроприсане непокретности, уз које се током поступка експропријације могу (по)јавити и друге нередовне процесне дионице са важним правним посљедицама на позицију странака у поступку. У раду ће с тим у вези бити нарочито анализирани поједини ставови из судске праксе.

КРИВИЧНОПРАВНА ЗАШТИТА УСТАВНОГ ПОРЕTКА СФРЈ

2025-05-22T12:39:10+00:00

Овај рад анализира кривичноправну заштиту уставног по- ретка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Уставни поре- дак СФРЈ био је темељ државне структуре и политичког система, а његово очување представљало је кључни задатак правног система. Рад обухвата преглед релевантних законских одредби, укључујући KЗ СФРЈ, који је предвиђао низ кривичних дјела против уставног поретка, као што су по- буна, диверзија, шпијунажа и друга дјеловања усмјерена на рушење или угрожавање уставних вриједности. Анализирају се историјски контекст и разлози за доношење овог закона, те његова примјена у пракси, укљу- чујући значајне судске случајеве. Поред тога, разматрају се и казне које су биле предвиђене за напад на уставни поредак. Кроз анализу конкрет- них судских случајева, илуструју се примјери примјене кривично-правних норми у заштити уставног поретка. Такође, рад испитује како је заштита уставног поретка била повезана са очувањем друштвених вриједности као што су социјална правда, радничко самоуправљање и јединство народа. Истраживање закључује да је кривичноправна заштита уставног порет- ка била кључна за стабилност и опстанак социјалистичког система у Ју- гославији. Рад се такође осврће на ефикасност и правне дилеме везане за кривичноправну заштиту у тадашњем социјалистичком систему, те како су ова питања рјешавана у контексту политичких промјена и догађаја који су довели до распада заједничке државе - СФРЈ.

MARIJA KARANIKIĆ MIRIĆ: OBLIGACIONO PRAVO (SLUŽBENI GLASNIK, BEOGRAD, 2024, STR. 931 [ISBN 978-86-519-3039-6])

2025-05-22T12:39:10+00:00

Љубитељи облигационог права у Републици Српској (и у цијелој Босни и Херцеговини), али и шира читалачка правничка публика у земљама региона, са одушевљењем су дочекали и топло прихватили рукопис – књигу односно уџбеник Облигационо право др Марије Караникић Мирић, редовне професорке Правног факултета Универзитета у Београду и представнице београдске школе права. Ауторкино прегалаштво у овом научном и животном подухвату је изњедрило капитално д‌јело у оквирима грађанскоправне научне мисли, а у издању српског Службеног гласника. Оно је за кратко вријеме постало, а и убудуће ће бити неизоставно штиво свима онима који се баве различитим темама облигационог права, не само у Србији, него и у свим државама са подручја бивше Југославије које баштине заједничку правну традицију, али сигурно и шире. Ријеч је о актуелном и системском д‌јелу које, због интересовања, доживљава више издања. Ауторка концизно, систематично и прегледно излаже и појашњава све институте (општег) облигационог права, са значајем не само за потребе студија права, него и шире. Сигурно је да ће, читајући ову књигу, посленици правне науке и струке пронаћи богате информације, упознати ауторкине научне расправе и ставове, актуелно стање у науци, законодавству и судској пракси, подразумијева се и упоредноправно, али и ријешити разне дилеме.

ДР ВИОЛЕТА ТАДИЋ: УЧЕНИЧКО ПОНАШАЊЕ И БЕЗБЈЕДНОСТ У ШКОЛИ, ИНСТИТУТ ЗА КРИМИНОЛОШКА И СОЦИОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА, БЕОГРАД, 2024, СТР. 98.

2025-05-22T12:39:10+00:00

Период адолесценције (adolescence) или преласка из основне у средњу школу чини се веома захтјевним и изазовним. Светска здравствена орга- низација (World Health Organization - WHO) дефинише адолесцента као било коју особу између 10 и 19 година. Овај старосни распон спада у де- финицију WHO’s младих људи (young people) која се односи на појединце између 10 и 24 године. У многим друштвима, међутим, адолесценција је уско изједначена са пубертетом (puberty) и циклусом физичких промjена које кулминирају у репродуктивној зрелости. У другим друштвима адолесценција се схвата у ширим терминима који обухватају психолошки, социјални и морални терен, као и строго физичке аспекте сазријевања. У овим друштвима тер- мин адолесценција обично се односи на период између 12 и 20 година и отприлике је еквивалентан ријечи тинејџери (teens).

ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

2025-05-22T12:39:09+00:00

ОБАВЕЗНО УПУТСТВО О ПОСТУПАЊУ
ТУЖИЛАЦА У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА
Будући да наредба о обустављању истраге садржи образложење и по-
уку о правном лијеку, обавијест предвиђена Обавезним упутством о по-
ступању тужилаца у доношењу одлука представља пратећи акт који није
у супротности са релевантном одредбом закона.

ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

2025-05-22T12:39:09+00:00

ПРАВО НА СЛОБОДУ И СИГУРНОСТ
Притвор
Постоји повреда права из члана II/3.д) Устава Босне и Херцеговине и
члана 5. став 1. тачка ц) Еропске конвенције за заштиту људских права и
основних слобода када је редовни суд апеланту одредио притвор иако из
оспорених рјешења произлази да у односу на постојање основане сумње
није дато довољно и релевантно образложење, зато што редовни судови
нису образложили које су то „чињенице или информације на темељу којих
ће објективни проматрач закључити да је особа која је у питању могла по-
чинити кривично дјело за које се терети“, већ су се само позвали на пот-
врђену оптужницу. Постоји кршење овог права и када приликом апелан-
това изјашњења о приједлогу за одређивање притвора, супротно закону,
није био присутан његов бранилац, због чега лишавање слободе није било
у складу с „процедуром прописаном националним законом“.