Godišnjak Pravnog Fakulteta u Banja Luci

МОГУЋНОСТ ПРИМЈЕНЕ ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У УПРАВНИМ ПРОЦЕДУРАМА

2026-03-16T14:07:33+00:00

У раду се испитују могућност и границе примјене вјештач-
ке интелигенције у управним процедурама – управном поступку и управном
спору. Посебно се разматрају фазе у којима је интеграција ових технологија
правно и функционално могућа – од покретања и вођења поступка, преко
управљања доказима и подацима, до доношења и образлагања одлука. Нагла-
шава се значај транспарентности и заштите права странака у фази одлу-
чивања, нарочито у управносудским поступцима, гдје образложење пресуда
мора задовољити стандарде правичног суђења и очувања повјерења јавно-
сти. У раду се даље представљају актуелне дилеме употребе вјештачке ин-
телигенције. С тим у вези, образложење управних аката и управносудских
пресуда захтијева не само чињенични супстрат подложан анализи инструме-
ната вјештачке интелигенције, већ и специфично правно логицирање – спо-
собност да се чињенице подведу под релевантну правну норму. Овај проблем
добија посебан значај код комплексних управних ствари које захтијевају ду-
готрајнију и детаљнију обраду података. Нарочито искушење представља
однос дискреционе оцјене и вјештачке интелигенције, као и питања одго-
ворности за тако донесене акте. Анализа се темељи на компаративним ис-
куствима развијених правних система, кроз која се препознају потенцијали,
али и ризици алгоритамског одлучивања. У завршном дијелу рада критички
се оцјењују нормативне претпоставке за имплементацију вјештачке инте-
лигенције у Републици Српској, са посебним акцентом на очување начела за-
конитости, правне сигурности и дјелотворне судске заштите.

ЗНАЧАЈ ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, ОДНОСНО БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

2026-03-16T14:07:33+00:00

Вјештачка интелигенција је способност машине да са-
мостално опажа и реагује на своје окружење и обавља задатке који би
обично захтијевали људску интелигенцију и олакшава процесе доношења
одлука, али без директне људске интервенције. Употребом вјештачке
интелигенције у кривичном поступку олакшава се обрада података, као
што су: препознавање лице, предмета, провођење увиђаја, вршење вјеш-
тачења и сл. Софтверски алгоритми помажу у препознавању људи на
основу облика очију, боје очију и растојање између очију, на основу црта
лица. Такође, алгоритми вјештачке интелигенције су корисни за анали-
зу ДНК. Алгоритми вјештачке интелигенције имају потенцијал да упо-
ређују лица, идентификују оружје и друге предмете и детектују сложе-
не догађаје као што су несреће и злочини.
Вјештачка интелигенција је корисна у истрази јер помаже у обради
великих количина података (нпр. телефонских разговорa, видео-снимака),
помаже у препознавању лица са снимака видео надзора, анализе ДНК и
отисака прстију. Заправо, вјештачка интелигенција помаже да се иден-
тификују појединци и њихове радње у видео записима. Уз помоћ алгори-
тама и машинског учења, могуће је анализирати судску праксу, доказе,
изјаве свједока и друге релевантне информације, што знатно убрзава рад
тужилаштва и суда. Такође, вјештачка интелигенција помаже у оцјени
да ли ће осумњичени поновити кривично дјело, што може послужити у
одлучивању о притвору или условном отпусту. Примјена вјештачке интелигенције у кривичном поступку мора бити
пажљиво регулисана, како би се спријечила могућност дискриминације,
злоупотребе података и кршења права осумњичених, односно оптуже-
них. Употребом вјештачке интелигенције у кривичном поступку постоји
опасност од погрешних процјена ризика, у смислу да су склонији вршењу
кривичних дјела Роми у односу на друге народе. Одлуке у кривичном по-
ступку доносе људи судије и тужиоци, док вјештачка интелигенција тре-
ба да служи као алат подршке у анализи података. У Републици Српској,
а ни у Босни и Херцеговини нема националне стратегије за сајбер-без-
бједност, што ограничава употребу вјештачке интелигенције у кривич-
ним поступцима. Међутим, јануара 2025. је усвојен нацрт Стратегија
за борбу против сајбер криминалитета у Републици Српској за период од
2025. до 2031. године.
Правосудне институције у Босни и Херцеговини користе вјештачку
интелигенцију за анонимизацију судских одлука, превод говора у писани
текст, за анализе и сажетке великих количина текста, извлачења кључ-
них података из предмета, као и за аутоматизовано пружање правних
информација.

ПРЕСТАНАК НАСЉЕДНИХ ПРАВА БРАЧНОГ СУПРУЖНИКА

2026-03-16T14:07:33+00:00

Кроз историју насљедног права брачна веза са оставио-
цем, прошла је пут од непризнавања правног значаја, признавања права
насљеђа надживјелог супружника у ограниченом обиму, до потпуног при-
знања, као правно релевантне чињенице за законско насљеђивање. Ево-
лутивни пут брака као института породичног права утицао је и на ин-
ституте насљедног права, а то преплитање измећу ове двије гране права
осликава се и у питању када то престају насљедна права брачног супруж-
ника. Брачни супружник може наслиједити оставица по закону али и на
основу тестамента па је потребно указати на разлике у престанку на-
сљедних права у ова два случаја.

ОБЛИГАЦИОНОПРАВНИ И НАСЉЕДНОПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ ЗАШТИТЕ ПРАВА СТАРИХ ЛИЦА

2026-03-16T14:07:32+00:00

Овај рад се бави анализом појединих института облига-
ционог и насљедног права који могу послужити као општи инструменти
заштите права и потреба старих лица. У фокусу су, прије свега, уговор
о доживотном издржавању, уговор о уступању и расподјели имовине за
живота, тестамент, као и институти накнаде штете и заштите по-
трошача. Циљ рада је да се идентификују заштитне одредбе које кори-
сте старијим лицима, предности и недостаци њихове примјене у пракси,
уз указивање на изазове који настају у конкретним животним ситуација-
ма. У вези са тим, пажња је посвећена улози институције омбудсмана код
примјене ових института грађанског права у контексту заштите пра-
ва старих лица, као и могућности да омбудсманска пракса, поред судске,
представља релевантан извор уочавања проблема и унапређења примје-
не ових грађанскоправних института.

ПРИЈЕДЛОГ МОДЕЛА ПОРЕЗА НА НАСЉЕЂИВАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

2026-03-16T14:07:32+00:00

Преносом имовинске вриједности у тренутку смрти оста-
виоца на његове насљеднике најчешће долази до наглог увећања економ-
ске снаге потоњих. Држава је давно уочила могућности да посебним по-
резом захвати ово увећање, при томе уважавајући начело опорезивања
према способности плаћања. Највећи број земаља, укључујући и земље у
окружењу Републике Српске, и данас има порез на насљеђивање, без обзи-
ра на то што постоје друге врсте пореза које имају већи значај за јавне
приходе. Но, међу правним системима који познају овај порез, не налази
се правни систем Републике Српске. Аутор се, између осталог, бави пи-
тањем како је дошло до тога и да ли то био оправдан поступак законо-
давца. Основна хипотеза рада јесте да је порез на насљеђивање вишестру-
ко користан порески облик који је неоправдано запостављен у пореском
систему Републике Српске, те да се може поново увести у модификова-
ном облику, заснован на актуелним потребама и околностима у Републи-
ци Српској. Аутор износи оригинални приједлог модела по коме би могао
да буде уређен порез на насљеђивање у Републици Српској, а који би одго-
варао правном систему, доминантним друштвеним вриједностима и ад-
министративним капацитетима.

ДЕРОГАЦИЈА ИНДИВИДУАЛНИХ ПРАВА И ПРАВО НА ЗДРАВЉЕ: ОГЛЕД О РАСПАДУ НОРМАТИВНОГ ОБЕЋАЊА

2026-03-16T14:07:32+00:00

Право на здравље, као саставни дио корпуса загарантованих права

у већини савремених уставних система, ријетко се доводи у питање на нивоу

формалног постојања. Ипак, у условима продужене ванредности, системских криза

или реструктурирања механизама јавне управе, примјена овог права све чешће

постаје предмет институционалне репрезентације. У таквим процесима, појединац

престаје бити примарна референтна точка, а право на здравље се позиционира као

функционална категорија унутар шире логике стабилизације.

У фокусу је однос између нормативног обећања заштите и институционалне

праксе која то обећање модификује, одлаже или умањује. Кроз концептуални оквир

друштвеног уговора – у његовим класичним и савременим тумачењима – анализирају

се границе унутар којих институције могу одступати од индивидуалних гаранција

без формалног кршења обавезујуће норме. Посебна пажња посвећена

је томе како се право на здравље трансформише у околностима у којима управљање

ризиком преузима приоритет над универзалном доступношћу.

Појам дерогације разматра се не као укидање, већ као поступна институционална

транзиција од гарантованог права ка управљивом ресурсу. У том контексту,

концепт „једног здравља“ сагледава се као потенцијални аналитички инструмент

за разуијевање начина на који се нормативна форма реконфигурише унутар

комплексних система. Закључно, отвара се питање да ли нормативни оквир може

задржати сопствени интегритет уколико његова примјена све више зависи од критеријума

која нису правне природе.

О ПОТРЕБИ ЗА НОВИМ НОРМАТИВНИМ УРЕЂЕЊЕМ УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ У ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

2026-03-16T14:07:32+00:00

Битно обиљежје именованог уговора о доживотном издр-
жавању, који је уређен одредбама Закона о насљеђивању Републике Српске,
је то што давалац издржавања стиче право својине на имовини прима-
оца издржавања у тренутку примаочеве смрти. Ипак, давалац и прима-
лац издржавања нису везани за модалитет уговора о доживотном издр-
жавању који је нормиран законом, те, сходно начелу слободе уговарања,
уговорне стране могу закључити неименовани уговор са обавезом дожи-
вотног издржавања, за који судска пракса користи назив „неправи уго-
вор о доживотном издржавању“. Разлика између ова два типа уговора је
тренутак преноса права својине на имовини са примаоца на даваоца из-
државања. У првом случају, код именованог уговора о доживотном издр-
жавању, пренос права својине одлаже се до примаочеве смрти, док се у
другом случају право својине стиче непосредно након закључења „непра-
вог“ уговора о доживотном издржавању. Предмет овог рада је анализа
допуштености закључења „неправог“ уговора о доживотном издржа-
вању de lege lata, односно потреба новог нормативног регулисања угово-
ра о доживотном издржавању de lege ferenda, уз упоредноправни осврт
на законодавна рјешења у окружењу. У раду се законодавцу у Републици
Српској предлаже дуалистички приступ, као оптимално рјешење за нор-
мирање уговора о доживотном издржавању.

НОРМАТИВНИ ПРЕДУСЛОВИ И СТАВОВИ СТАНОВНИШТВА ЗА ОЧУВАЊЕ БИОДИВЕРЗИТЕТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ – УВОЂЕЊЕ И ПРИМЈЕНА ЕВРОПСКИХ СТАНДАРДА

2026-03-16T14:07:31+00:00

Споразум о стабилизацији и придруживању Републике Ср-
бије Европској унији је ступио на снагу 1. септембра 2013. године. Прего-
варачке позиције Србије дефинисане су кроз 35 поглавља. Поглавље брoj
27 носи назив: Животна средина и климатске промjене. Животна среди-
на и климатске промjене обухватаju 10 основних сектора: хоризонтално
законодавство, квалитет ваздуха, управљање отпадом, управљање вода-
ма, заштита природе, контрола индустријског загађења, хемикалије, за-
штита од буке, климатске промjене и цивилна заштита. Закон о потврђи-
вању Конвенције о процјени утицаја на животну средину у прекограничном
контексту (ESPOO Конвенција) донијет је 2007. одине. Министарство
за европске интеграције и Министарство заштите животне средине на својим страницма ажурно извјештавају о свим корацима које Република
Србија испуњава на отварању и затварању преговарачког Поглавља 27.
Закон о заштити природе из 2009. године дефинише биодиверзитет
као биолошку разноврсност која је свеукупност гена, врста и екосистема
на Земљи или неком јасно одређеном подручју. Закон прописује одрживо ко-
ришћење природних добара и/или ресурса. То је коришћење компонената а
или геодиверзитета на начин и у обиму који не води ка дугорочном смањењу
биодиверзитета, односно геодиверзитета, одржавајући њихов потенцијал
ради задовољења потреба и тежњи садашњих и будућих генерација.
Циљ овога рада је да укаже да Република Србија испуњава нормативне
предуслове за очување биодиверзитета, у смислу регулативе и заштите.
Сљедећи дугорочни циљ је да се становништво Србије трајно опредијели
да своје понашање уподоби с бројним нормама које су донесене ради очу-
вања биодиверзитета.

ПОСЉЕДЊИ ДАН РОКА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЖАЛБЕ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

2026-03-16T14:07:31+00:00

Закон о општем управном поступку Републике Српске у
члану 89 став 2 прописује ако посљедњи дан рока пада у нерадни дан, рок
истиче истеком првог наредног радног дана. Који дан је нерадни у пракси
се различито тумачи што за посљедицу има да се у појединим ситуација-
ма жалба одбаци као неблаговремена и на тај начин спријечи странка да
заштити своја права и интересе. Циљ рада је да се укаже на неправилно
тумачење цитиране одредбе Закона о општем управном поступку и да се
дефинише посљедњи дан рока за подношење жалбе у управном поступку

СКАНДИНАВСКИ МОДЕЛ ОМБУДСМЕНА: СМЈЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОМБУДСМЕНСКИХ ИНСТИТУЦИЈА У ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

2026-03-16T14:07:31+00:00

У савременим демократским друштвима институција омбудсмена
представља један од кључних механизама за заштиту права грађана, надзор
над радом јавне управе и промоцију принципа добре управе. Омбудсмен
не д‌јелује искључиво као посредник у појединачним споровима између грађана
и управе, већ има и ширу друштвену улогу у јачању повјерења у државне институције,
унапређењу транспарентности те успостављању одговорног и законитог
д‌јеловања јавне управе. Скандинавске земље – Шведска, Данска и Норвешка,
заједно са Финском, која се због институционалне и правне блискости често убраја
у шири скандинавски контекст, биле су пионири у развоју институције омбудсмена
и изградиле су модел који се одликује високим степеном независности, јасно
дефинисаним овлаштењима, професионалном организацијом и развијеном институционалном
културом. Овакав модел омогућава д‌јелотворну заштиту права грађана
и ефикасан надзор над јавном управом те представља вриједан референтни
оквир за друга демократска друштва.
У земљама Западног Балкана, које су и даље у процесу демократизације,
реформе јавне управе и јачања владавине права, омбудсменске институције суочавају
се с бројним изазовима, укључујући политичке притиске, непрецизно нормирана
овлаштења, ограничене институционалне капацитете, као и ниску свијест грађана
о њиховим правима и доступним механизмима заштите. Иако скандинавски
модел није у потпуности преносив због специфичног правног и политичког контекста,
његови темељни принципи могу послужити као релевантне смјернице за унапређење
ефикасности, кредибилитета и аутономије омбудсменских институција у региону.
Циљ овог рада је, кроз анализу нормативног и институционалног оквира омбудсменских
институција у скандинавским земљама, идентификовати кључне факторе
њихове успјешности и сагледати могућности њихове прилагођене примјене у контексту земаља Западног Балкана, чије институције омбудсмена још увијек
теже ка постизању пуне функционалности и институционалне зрелости.

ОРГАН СТАРАТЕЉСТВА КАО СТРАНКА У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

2026-03-16T14:07:31+00:00

Ванпарнично право је једна широка и комплексна цјелина,
која омогућава заштиту субјективних грађанских права која се примар-
но односе на статусно, породично и имовинско право, али не и искључи-
во. Ванпарнични судски поступак пружа заштиту субјективним грађан-
ским правима која, по правилу, имају јавноправни елемент.
Рад се бави истраживањем органа старатељства као странке у
ванпарничном поступку, односно како и у којим ванпарничним поступци-
ма орган старатељства остварује своју страначку улогу. Циљ рада је да
укаже шта је првенствени циљ органа старатељства у ванпарничном по-
ступку, односно које то категорије лица он штити. Имајући у виду да је
нормотворац дао најшира законска овлаштења органу старатељства, и
да он своју улогу остварује као странка у функционалном смислу, у раду је
нарочита пажња је усмјерена на посебну „рањиву“ категорију лица која
нису у могућности штитити своја права, обавезе, односно дјецу и лица
којима је одузета пословна способност.

ХИПОТЕКА НА ОБЈЕКТУ У ИЗГРАДЊИ

2026-03-16T14:07:30+00:00

Објекат у изградњи се најчешће финансира из хипотекар-
них средстава јер инвеститори све ређе улажу свој новац у изградњу обје-
ката, те су чести случајеви уписа хипотеке инвеститора на земљишту
на којем је изградња. Често је поред земљишта предмет хипотеке стан
или други дио објекта у изградњи заложен од стране купца објекта у из-
градњи. Иако објекат у изградњи није уписан у јавне евиденције непокрет-
ности многе банке прихватају ризике и пласирају новчана средства за ку-
повину станова у изградњи, а своју заштиту остварују на основу јемства,
административне забране, мјеница, уписа предбиљежбе у циљу стицања
првенственог реда и сл. Дакле, на тржишту непокретности Републи-
ке Српске усталила се продаја, као и залагање непокретности које тек
требају у будућности настати. Купци станова у изградњи све чешће се
одлучују на куповину будуће ствари, док се банке одлучују да кредитирају
средстава за исплату купопродајне цијене.

СТОЈАНА ПЕТРОВИЋ: ПАСИВНА ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА ПО ТУЖБИ ТРЕЋЕГ ЛИЦА ЗА ПРОГЛАШЕЊЕ ИЗВРШЕЊА НЕДОПУШТЕНИМ (Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, 2025, стр. 100)

2026-03-16T14:07:30+00:00

Домаћа теорија грађанског процесног права од 2025. године богатија је
за штиво које потписује др Стојана Петровић, ванредни професор Правног
факултета Универзитета у Бањој Луци, принтано у издаваштву Правног
факултета Универзитета у Бањој Луци. Тема монографије је Пасивна про-
цесна легитимација по тужби трећег лица за проглашење извршења не-
допуштеним. Ради се о изузетно актуелној и недовољно истраженој теми,
односно процесном институту који се у пракси итекако примјењује, али
који у домаћем праву није чак ни регулисан.
Законодавци у Босни и Херцеговини нису јасно одредили ко су пасивно
легитимисана лица по тужби трећег лица за проглашење извршења недо-
пуштеним, па је неизаитересованост домаћих процесуалиста за ово изу-
зетно важно питање била повод за ауторку ове монографије, да се детаљно
позабави овом сложеном темом. Пошто су само поједини сегменти датог
тематског подручја анализирани у научним и стручним радовима, за ау-
торку је то био додатни мотив, да цјеловито обради овај процесни инсти-
тут и да тиме обогати теорију грађанског процесног права.
Монографија која је пред правном публиком написана је на основу до-
ступне литературе са подручја ентитета Босне и Херцеговине и одабраних
сусједних држава – република Србије и Хрватске. Ауторка је користила
и стране изворе, првенствено њемачког говорног подручја. Квалитетним
избором судских одлука др Стојана Петровић указала је на низ проблема
који се сусрећу у домаћој, али и упоредној судској пракси приликом по-
дизања излучне тужбе. Она примјећује да се посебан проблем јавља при-
ликом одређивања пасивне процесне легитимације од стране трећег лица.

ПРОФ. ДР МИРЈАНА МИШКИЋ: ACTIONES ADIECTICIAE QUALITATIS. ACTIO EXERCITORIA. (Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, 2024, стр. 220)

2026-03-16T14:07:30+00:00

Објављивање монографије „Actiones adiecticiae qualitatis. Actio
exercitoria.“ аутора проф. др Мирјане Мишкић 2024. године донијело је
право освјежење на пољу домаће историјскоправне науке. Како ауторка
већ у предговору наговјештава, ова монографија само је дио истраживања
предузетог у склопу докторске дисертације, а научна јавност посебно је
обрадована тврдњом да поменута монографија представља тек прву у низу
из опуса књига посвећених специфичним римским тужбама под називом
actiones adiecticiae qualitatis. Значај оваквог једног дјела отуда је више-
струк – у првом реду, монографија ће без икакве дилеме бити корисно
штиво у научном истраживању и раду многих правних историчара са јед-
не стране; са друге стране, својом пријемчивошћу, ова монографија може
да послужи и студентима као својеврсна допуна градиву у погледу тужби
actiones adiecticiae qualitatis којима у склопу наставног плана и програма
није посвећено превише мјеста. Интересовање научника за ову тему, бар
у страној романистици, расте из дана у дан, посебно имајући у виду од-
нос тужби actiones adiecticiae qualitatis и концепта непосредног заступања
који Римљани, као и други антички народи, нису познавали, а који се све
чешће доводи у везу са овим тужбама.

ДР ЉЕПОСАВА ИЛИЈИЋ, ДР ОЛИВЕРА ПАВИЋЕВИЋ, ДР НИКОЛА ВУЈИЧИЋ: СОЦИЈАЛНИ И ПОРОДИЧНИ КОНТАКТИ ОСУЂЕНИКА И КВАЛИТЕТ ЗАТВОРСКОГ ЖИВОТА, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2025, стр. 277.

2026-03-16T14:07:30+00:00

Квалитет живота у затвору кључан је за успjешно спровођење третмана
осуђеника, што представља основу за њихову ресоцијализацију, припрему
за повратак у друштво, реинтеграцију и смањење рецидивизма. Такође, ви-
сок квалитет затворског живота доприноси ефикаснијем раду запослених
у стручним службама казнено-поправних завода.
На основу дискусије о резултатима истраживања квалитета затвор-
ског живота у Србији2 током два округла стола, који су одржани у новем-
бру 2023. године и округлог стола одржаног у децембру 2024. године, са
представницима казнено-поправних завода, Управе за извршење кривич-
них санкција Министарства правде Републике Србије, независних тијела,
министарстава, академске заједнице и цивилног сектора - формулисане су
препоруке и смјернице за унапређење политика и праксе које су усмjерене
на побољшање квалитета затворског живота у Србији. Препоруке су фор-
мулисане су оквиру пројекта „Процјена и могућности побољшања квали-
тета затворског живота осуђених лица у Републици Србији: криминолош-
ко-пенолошки, психолошки, социолошки, правни и безбједносни аспекти
– PrisonLIFE пројекат“, који је подржан од стране Фонда за науку Републи-
ке Србије у оквиру програма Идеје (број пројекта: 7750249).

СЛОБОДАН Љ. ПЕТРОВИЋ: АКТУЕЛНИ УСТАВИ РЕПУБЛИКА БИВШЕ СФРЈ АНАЛИЗИРАНИ КРОЗ ПРИЗМУ ПОЛИТИЧКИХ СИСТЕМА

2026-03-16T14:07:29+00:00

У Кући Краља Петра I, на Сењаку у Београду, 15. маја 2025. године са
великим успехом промовисана је тек објављена научна монографија „Акту-
елни устави република бивше СФРЈ анализирани кроз призму политичких
система“ аутора доц др Слободана Љ. Петровића.2 Издавач Монографије
је „Досије студио“ из Београда. Каталогизација публикације: Народна Би-
блиотека Србије ISBN - 978-86-6047-470-6 ; COBISS.SR-ID – 167841033.
Монографија обима 248 страна састоји се од уводног дела – Предгово-
ра, који је систематизован у три поглавља, следи осам средишњих темат-
ских поглавља, потом Закључно разматрање, Литература, и три Рецензије
које су штампане у целости, након чега следи биографија аутора. Уважени
рецензенти су познати професори и научни радници у области правних
наука: Проф. др Живанка Миладиновић Богавац, проф. др Андрија Бла-
нуша, др Богдан Стојановић.

ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

2026-03-16T14:07:29+00:00

НАДЛЕЖНОСТ УСТАВНОГ СУДА У ПИТАЊИМА КОЈА МУ ЈЕ
ПРОСЛИЈЕДИО БИЛО КОЈИ СУД У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ У
ПОГЛЕДУ ТОГА ДА ЛИ ЈЕ ЗАКОН, О ЧИЈЕМ ВАЖЕЊУ ЊЕГОВА
ОДЛУКА ЗАВИСИ, КОМПАТИБИЛАН СА УСТАВОМ БИХ,
СА ЕВРОПСКОМ КОНВЕНЦИЈОМ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ
ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА И ЊЕНИМ ПРОТОКОЛИМА
ИЛИ СА ЗАКОНИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

2026-03-16T14:07:29+00:00

ОСНОВИЦА ЗА ОБРАЧУН ПРИМАЊА БОРАЧКИХ КАТЕГОРИЈА
Овлашћење дато оспореном законском одредбом Влади да својом од-
луком утврди основицу борачких примања почетком сваке године изла-
зи изван оквира уставних надлежности извршне власти чиме се Народна
скупштина дјелимично одрекла својих законодавних компетенција и на тај
начин је повриједила начело подјеле власти утврђено чланом 69. Устава.