ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

  • Марина М. Симовић
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##: https://doi.org/10.63356/gpf.2024.010

Сажетак

ПРАВО НА СЛОБОДУ И СИГУРНОСТ
Притвор
Постоји повреда права из члана II/3.д) Устава Босне и Херцеговине и
члана 5. став 1. тачка ц) Еропске конвенције за заштиту људских права и
основних слобода када је редовни суд апеланту одредио притвор иако из
оспорених рјешења произлази да у односу на постојање основане сумње
није дато довољно и релевантно образложење, зато што редовни судови
нису образложили које су то „чињенице или информације на темељу којих
ће објективни проматрач закључити да је особа која је у питању могла по-
чинити кривично дјело за које се терети“, већ су се само позвали на пот-
врђену оптужницу. Постоји кршење овог права и када приликом апелан-
това изјашњења о приједлогу за одређивање притвора, супротно закону,
није био присутан његов бранилац, због чега лишавање слободе није било
у складу с „процедуром прописаном националним законом“.