HIJERARHIJA PRAVA POTROŠAČA KAO KUPCA STVARI S MATERIJALNIM NEDOSTATKOM: PRIJEDLOZI DE LEGE FERENDA

Сажетак

Одговорност продавца ствари за материјалне недостатке на предмету уговора класичан је облигационоправни институт, настао као одраз теретног карактера уговора о продаји, према правилу да је купац за ствар без недостатка дужан платити једну, а за ствар с недостатком другу, у правилу нижу цијену. У босанскохерцеговачком законодавству одговорност за материјалне недостаке као једна од уговорних обавеза продавца регулирана је одредбама ентитетских закона о облигационим односима, који након њиховог преузимања из Закона о облигационим односима СФРЈ у правни систем Босне и Херцеговине до данас нису трпили никакве измјене и допуне. На европском путу Босне и Херцеговине настала је потреба усклађивања домаћег законодавства с ЕУ нормативима у области одговорности трговца купцу потрошачу за недостатке усклађености с уговором. У том се смислу у процесу хармонизирања у домаће законе о заштити потрошача покушало транспонирати рјешења Директиве 1999/44/ЕЗ као првог хармонизацијског инструмента у области потрошачке продаје, но не с превише успјеха. У међувремену је Директива 1999/44/ЕЗ стављена ван снаге усвајањем Директиве (ЕУ) 2019/771, а усвојена је и Директива (ЕУ) 2019/770. Ријеч је о инструментима усклађивања којима се у области потрошачке продаје покушава пратити актуалне трендове дигиталне трансформације, те пред домаћим законодавцима стоји задаћа усклађивања босанскохерцеговачког нормативног оквира с рјешењима ових директива. У том правцу ауторица у раду подсјећа на хијерархију права купца ствари с материјалним недостатком, установљену рјешењима домаћих законā о облигационим односима и законā о заштити потрошача, да би потом анализирала новости које Директива (ЕУ) 2019/771 доноси у погледу хијерахијске организације права купца потрошача ствари с недостатком и дала приједлоге за њихову одговарајућу транспозицију у законодавство Босне и Херцеговине.